Basic Linuks

Ovde možete postaviti pitanje vezano za instalaciju i podešavanje Slack-baziranih distribucija

Moderator: Urednik

Post Reply

Administrator
Administrator
offline
User avatar

Posts: 4069
Joined: 04 Feb 2011, 20:32
Location: Beograd
Contact:

Post Napisano: 29 Dec 2011, 18:14


Basic Linuks je distribucija za stare računare (386, 486, PI). Koristi kernel 2.2, libc5 i zasnovana je na Sleku četvorci.

Basic Linux
basiclinux1.png
BasicLinux.png
Ocena: 2.5
Upotrebljivost: 2.5
jednostavnost upotrebe: 2
Izbor aplikacija: 1.5
Hardverska zahtevnost: 5 (jako mali zahtevi)

Hardverski zahtevi

Minimum: 386 sa 4 mb rama i 4 mb prostora na disku.
Minimum (grafički interfejs): 386 sa 8 mb rama, VGA i 6 mb prostora na disku.
Preporučeno: 486, 16 mb rama, SVGA i 50 mb prostora na disku

Kratak opis

Testirao sam ovih dana Basic Linux pa ću pokušati da vam prenesem utiske. Basic Linux dolazi na dve diskete. Na prvoj se nalazi sam kernel, bootloader i osnovni fajlsistem. Na drugoj disketi se nalazi X server.

U ovom slučaju je u pitanju ograničeni XVesa server. Mislim da je u pitanju server koji je poznat i pod nazivom Tiny X ili KDrive.

Sam Basic Linux je dostupan u dve varijante: na flopi disku ili kao sistem koji se pokreće iz MS DOSa (ili neke alternative kao što je FreeDOS). Pored ovoga postoji i nezvanični CD (pretpostavljam da sadrži dodatni softver) koji se nalazi u jednom od linkova u temi.

BasicLinux je moguće pokrenuti sa disketa. Pokrenite sisem sa prve diskete. Nakon prikaza dijagnostičkih podataka, pojaviće vam se upit da ubacite drugu i pritisnete enter. Kada to uradite, dočekaće vas pozdravna poruka sa kratkim uputstvo. Sam sistem se učitava u ram memoriju (2 ramdiska, za svaku disketu po jedan, koji zajedno zauzimaju oko 5 megabajta ram memorije) i moguće ga je koristiti bez instalacije. U pitanju je "svedena" verzija Slackwarea 4 sa minimalnim izborom paketa i minimalnim shellom kako bi se ugurao na dve diskete. Postoji nekoliko dodatnih programa koji se mogu instalirati, ali ovo ima smisla samo ako planirate isntalaciju na disk. Pored toga je moguće instalirati i Slackware 4 pakete, ali to može značajno povećati potrošnju diska (i memorije), a i mislim da time ne dobijamo ništa u odnosu na to da smo odmah instalirali Slackware 4.

Recimo za instalaciju KDE 1.1 je potrebno instalirati xlibs.tgz i no-xvesa.tgz sa sajta Basic Linuxa, a zatim jedan od X servera iz slackware/slakware/x1 direktorijuma. Recimo xsvga za "generički" svga server (nije vbe kompatibilan) ili xvg16.tgz za generički vga 16 boja server. Opis fajlova u direktorijumu nalazi se u fajlu diskx1. Nakon toga bar xfnts.tgz. Iz direktorijuma slackware/slakware/xap1 nam trebaju qt_1_44.tgz, libgr.tgz i kde.tgz.

Instalacija

Da biste ga instalirali na disk moraćete koristiti prvo komandu fdisk da biste krerirali novu particiju (ili particije), zatim mke2fs da biste "formatirali" novu particiju (particije) u ext2. Ako ste kreirali i swap particiju, možete je prvo pripremiti komandom mkswap kako bi se incijalizovala. A zatim je možete uključiti korišćenjem naredbe swapon.

   Particionisanje (sve na jednoj particiji)

   

Code: Select all

fdisk /dev/hda

Code: Select all

    n<ENTER>
    p<ENTER>
    1<ENTER>
    <ENTER>
    <ENTER>
    w <ENTER>

Code: Select all

    mke2fs /dev/hda1
   Particionisanje sa SWAP particijom

   Ukoliko želite da omogućite swap memoriju, neophodno je isplanirati i prostor za swap. Recimo, neko generalno pravilo je 2 x količina RAMa za sisteme sa malo memorije. Recimo za sistem sa 32 megabajta veličina bi bila 64 megabajta.

   Sada od ukupne veličine diska oduzmite 64. Recimo ako je veličina diska umanjeno za 64M jednako X, onda bismo umesto onoga gore kucali:

Code: Select all

    fdisk /dev/hda

Code: Select all

    n<ENTER>
    p<ENTER>
    1<ENTER>
    <ENTER>
    X<ENTER>

    n<ENTER>
    p<ENTER>
    2<ENTER>
    <ENTER>
    <ENTER>

    t<ENTER>
    2<ENTER>
    82<ENTER>

    w <ENTER>

Code: Select all

    mke2fs /dev/hda1
    mkswap /dev/hda2
    swapon /dev/hda2
   Da bi swap memorija bila aktivna svaki put kad pokrećemo računar, moramo dodati liniju u /etc/fstab. Ova komanda će to uraditi umesto vas:

Code: Select all

    echo "/dev/hda2        swap             swap        defaults         0   0" >> /etc/fstab
   Instalacija naredbom install-to-hd

   Nakon toga pokrećete instalaciju naredbom "install-to-hd".

   Ručna instalacija

   Bazično, install-to-hd je shell skripta koja radi sledeće:

   montira novo kreiranu particiju:

Code: Select all

    mount /dev/hda1 /hd
   Kopira /bin /boot /dev /etc /home /lib /root /sbin /usr i /var na disk:

Code: Select all

    for i in /bin /boot /dev /etc /home /lib /root /sbin /usr;
    do cp -a "$i" /hd;
    done
   Postavlja podrazumevanu init konfiguraciju:

Code: Select all

    cp /etc/rc.hd /hd/etc/rc
   Kreira sledeće direktorijume u novo kreiranoj particiji:

Code: Select all

    mkdir /hd/fd /hd/hd /hd/mnt /hd/proc /hd/tmp
   Kreira /etc/fstab:

Code: Select all

    echo "/dev/hda1   /   ext2    defaults 1 1" > /hd/etc/fstab
    echo "/dev/fd0   /fd   msdos   noauto    0 0" >> /hd/etc/fstab
    echo "none      /proc   proc    defaults 0 0" >> /hd/etc/fstab
   Kopira kernel sa diskete:

Code: Select all

    mount /dev/fd0 /fd
    cp /fd/zimage /hd/boot
   Pored toga neophodno je instalirati i boot loader. Otvorite fajl /hd/etc/lilo.conf u tekst editoru:

Code: Select all

    e3pi /hd/etc/lilo.conf
   Obrišite tarabu "#" sa prve linije:

Code: Select all

    # boot=/dev/hda   ###  this line puts lilo in MBR of primary harddrive
                                      ###  otherwise lilo goes in root partition
    image=/boot/zimage
        label=BL3
        root=CURRENT
        read-write
   Pritisnite "ctrl" i "o" u isto vreme da biste zapisali promenu. Zatim "ctrl" i "q" da biste izašli iz editora.

   Aktivirajte boot loader

Code: Select all

    chroot /hd
    lilo -v 
Diskovi, diskete i CD

Da biste koristili ubačenu disketu, cdrom ili neku drugu particiju, morate "montirati" odgovarajuće datoteke uređaje na lokalni direktorijum u sistemu. U Basic Linuxu koristi /hd za montiranje drugog diska, /fd za montiranje diskete i /cd za montiranje cd diskova, tako da standardni /mnt direktorijum ne postoji. Mada ga lako možete kreirati ako vam ovo deluje čudno. Koji je postupak:

   Montiranje diskete

Code: Select all

    mount /dev/fd0 /fd
   Montiranje cd-a

Code: Select all

    mount -t iso9660 /dev/hdb /cd
   Montiranje particije na disku

Code: Select all

    mount -t ext2 /dev/hda3 /hd
   Montiranje Windows 9x particije na disku

Code: Select all

    mount -t vfat /dev/hda3 /hd
   Montiranje Windows NT/2000 particije na disku

Code: Select all

    mount -t ntfs /dev/hda3 /hd


Da ne bismo morali da ovo upisujemo svaki put kad ubacimo cd ili floppy li svaki put kad restartujemo sistem, ovo dodajemo u /etc/fstab, poseban fajl u kome su opisani fajlsistemi i pravila montiranja.

Code: Select all

/dev/hdb         /mnt/cdrom       iso9660     noauto,    0   0
/dev/fd0        /mnt/floppy      auto        noauto,     0   0
Međutim, u Basic Linuxu je podrazumevano "onemogućen" CD (nisu učitani moduli kernela). O tome u sledećem odeljku. Btw, mislim da su ovo isključili zbog prastarih 386-ica i 486-ica bez CD uređaja (kako bi sačuvali kojih stotinjak kilobajta rama. Basic Linux u grafičkom režimu zahteva samo 8 mb rama (u osnovnoj instalaciji) ili 4 mb rama u tekstualnom režimu. Vidite nastavak uputstva za informacije o file system drajverima (ntfs, vfat).

Drajveri

Basic Linux dolazi sa minimalnim skupom drajvera. Dodatne je po potrebi moguće instalirati sa zvanične strane. Ono što dolazi uz Basic Linuks je:

   Mrežni adapteri

   8390.o - drajver za NatSemi 8390 i kompatibilni
   ne2k-pci.o - drajver za Novell NE2000 i kompatibilni PCI
   ne.o - NEx000 i kompatibilni ISA

   Drajveri za CD rom uređaj

   cdrom.o - generički CD rom modul
   ide-cd.o - IDE CD rom modul
   isofs.o - modul za CD ISO9660 fajl sistem

   Štampači

   parport.o - generički drajver za paralelni port
   parport_pc.o - drajver za PC paralelni port
   lp.o - drajver za paralelne štampače

   Protokoli
   ppp.o - PPP protokol (dialup)
   slhc.o - SLIP protokol

   Drugi drajveri

   Drajveri su podeljeni u nekoliko direktorijuma. Ovde je spisak sa kratkim smernicama bez namere da detaljišem.

       block
       cdrom
       fs (fat32, ntfs, hpfs)
       ipv4
       misc (zvuk, multimedija, modemi, itd)
       net (protokoli, adapteri)
       pcmcia (notebook kartice)
       scsi
       usb (usb1, kao i miševi i tastature)

   http://distro.ibiblio.org/baslinux/add- ... 6/modules/

Aktiviranje drajvera

Kako se aktiviraju drajveri? Ručno to možemo uraditi ovako:

Code: Select all

insmod cdrom
Primer: učitavanje drajvera za CD

Da bismo učitali drajver za CD, moramo učitati 3 drajvera: cdrom, ide-cd i iso9660.

Code: Select all

insmod cdrom
insmod ide-cd
insmod isofs
/etc/rc i automatsko učitavanje drajvera

Ova podešavanja se nalaze u fajlu /etc/rc. Za razliku od drugih distribucija, Basic Linux i ovde ide ka što većoj mogućoj uštedi prostora. Tako je rc osnovni inicijalizacioni fajl u sistemu. Ovde se učitavaju svi
drajveri i zadaju osnovne opcije inicijalizacije sistema. Da bi se drajver za CD automatski učitao potrebno je da skinemo tarabu ispred odgovarajućih linija u /etc/rc:

Code: Select all

##_ACTIVATE_CD_DRIVE_##
# insmod cdrom
# insmod ide-cd
# insmod isofs 
Softver

Basic Linux je baziran na Slackwareu 4.0 (1999) i unazad je kompatibilan sa njime. Kao osnovni komandni shell koristi BusyBox. Komandni alati koji dolaze na disketi su interne verzije komandi koje su ugrađene u BusyBox.

   Osnovne informacije o softveru

   Linux kernel je u verziji 2.2.6. (1999) preuzet iz Slackwarea 4.0. Busybox je u verziji 1.0.1 (2005). Osnovna C biblioteka je u verziji 5.4.44 (Slackware 4.0 je dolazio sa 5.4.46 i 4.7.6). Ovo u praksi znači da moderni programi neće raditi na BL-u. S druge strane, stari programi pisani krajem 90-tih godina i možda prvoj ili drugoj godini 2000-tih hoće. Mada ne bez instalacije dodatnih biblioteka. Pored BusyBoxa tu su još i konzolni e3 editor 2.4.3 (2003) u dve konfiguracije (Pico i Vi), konzolni web browser Links 0.95 (2001) kompajliran bez podrške za SSL, GyikSoft Mailer 3.99pre2. Nekoliko sistemskih alatki: badblocks, LILO 20 (1997), e2fsck 1.10, mke2fs 1.10 (1997), rdev, setserial 2.12, i nekoliko pomoćnih skriptova za podešavanje i korišćenje mreže (pmail, ppp-on, ppp-off, pmail, pppd, pppsetup, receive, send)

   Busybox je kompajliran sa podrškom za sledeće komande:
   [, ar, ash, basename, bunzip2, busybox, bzcat, cal, cat, chmod, chown, chroot, clear, cmp, cp, cut, date, dc, dd, df, dirname, dmesg, dos2unix, du, echo, egrep, env, expr, false, free, ftput, grep, gunzip, gzip, halt, head, hostname, httpd, id, ifconfig, init, insmod, kill, killall, length, linuxrc, ln, losetup, ls, lsmod, makedevs, md5sum, mkdir, mknod, mkswap, more, mount, mv, nc, nslookup, pidof, ping, poweroff, printf, ps, pwd, reboot, renice, reset, rm, rmdir, rmmod, rout, seq, sh, sleep, sort, strings, stty, swapoff, swapon, sync, syslogd, tr, traceroute, tru, tty, udhcpc, umount, uname, uniq, unix2dos, unzip, uptime, watch, wc, wget, which, whoami, xargs, yes, zcat.

   Veći deo komandi u /bin, /usr/bin, /sbin i /usr/sbin predstavljaju samo simbolički link na busybox pod nazivom programa. Ako se neki link i ne nalazi tamo, a nalazi se na ovoj listi, možete ga slobodno koristiti. U default instalaciji nema awk, perl ili python jezika. Takođe nisu uključeni ni programerski alati i jezici.

   Podrazumevani shell je ash (verzija integrisana u busybox). /bin/bash je samo mali skript koji automatski poziva ash. Tu su i nepoznate verzije sledećih alatki/programa: sed, file, ldd, less, microcom, kao i nekoliko skriptova eznet (za podešavanje dialup adaptera), pmail (mailer skript) , cardmgr (program za dijagnostiku i incijalizaciju PCMCIA kartica), skript 'man' za pregled dokumentacije (gzipovan tekst format).

   X server i programi

   Od X programa tu su: jwm (menadžer prozora), rxvt (terminal emulator), xli (neinteraktivan program za pregled slika - gif, jpeg, bmp, photo cd, xwd, g3, pcx, mac, xpm i xbm), calctool (kalkulator), magicpoint (program za izradu i prikaz postscript prezentacija), rclock (sat), xcal (kalendar), xset (runtime podešavanje opcija X servera) i xmodmap (menjanje rasporeda tastature). U podrazumevanoj instalaciji nisu instalirane mnoge X biblioteke uključujući Athena toolkit, Motif/Lesstif toolkit, Athena 3D, itd. U podrazumevanoj konfiguraciji je moguće koristiti samo čiste xlib aplikacije. Od fontova su tu samo nekoliko latin1 pcf fontova i jedan Adobe Type 1 font. Ovaj X server ne podržava TTF fontove.

   Alternativni X server

   Takođe je moguće instalirati XFree86 3.3 iz Slackwarea 4.0. Ovaj X server zahteva minimum 386 sa 16 mb ram memorije. Preporučen je (ali ne i neophodan) koprocesor (387, tj 487. Pentium već ima koprocesor). Za listu podržanih kartica instalirajte i XFree86 dokumentaciju (xdoc.tgz). Generalno, podržan je veći broj VGA i SVGA kartica. Takođe postoji FBdev drajver (xfb.tgz) koji omogućava pokretanje X servera na bilo čemu za šta postoji Framebuffer u kernelu. Ova verzija ne podržava TTF fontove ili xrandr ekstenziju. Podržani su Type1, Speedo i bitmap (bdf) fontovi. TTF fontovi se mogu konvertovati u neki od ovih formata da bi ih bilo moguće koristiti. Doduše, postoje i ekstenzije koje omogućavaju i korišćenje TTF fontova. Za više informacija pogledajte: http://www.faqs.org/faqs/x-faq/xfree86/" onclick="window.open(this.href);return false;. Ova verzija X servera ne podržava VESA, mada je moguće koristiti Xfbdev server sa vesafb kernel framebufferom. S druge strane AGP je podržan.

   Dodatni softver

   Na zvaničnom sajtu je moguće skinuti nekoliko dodatnih programa (abiword, sylheed, mpeg123, sc, itd):
   http://distro.ibiblio.org/baslinux/add-ons/index.htm

   Pogledajte zvanični sajt i drugu poruku u ovoj temi za lokacije gde skinuti dodatni softver.
   Instalacija dodatnog softvera
   pkg program.tgz
Dokumentacija

Dokumentaciji pristupate sa "man program". Trenutno postoji dokumentacija za sledeće programe: MagicPoint (ili mgp), Xvesa, ash (ili sh), badblocks, cardmgr, e2fsck, eznet, file, init, lilo, microcom, pmail, rdev, readmail, rxvt, sed, sh, udhcpc, xli, xmodap.

Pogledajte zvanični sajt i drugu poruku u ovoj temi za lokacije gde naći dodatnu dokumentaciju.

Ostalo

Ovaj članak je originalno napisan za MyCity u martu ove godine. Ovde možete pogledati i originalni članak.
Last edited by bocke on 29 Dec 2011, 18:19, edited 1 time in total.



Poznata ličnost
Poznata ličnost
offline
User avatar

Posts: 99
Joined: 20 Feb 2011, 23:29

Post Napisano: 29 Dec 2011, 19:28


Hvala za postavljanje ovog clanka  :)
Taman imam kuci jedan stari pentium I na kome cu da isprobam basic linux.
Image



Administrator
Administrator
offline
User avatar

Posts: 4069
Joined: 04 Feb 2011, 20:32
Location: Beograd
Contact:

Post Napisano: 29 Dec 2011, 19:39


Pravio sam svojevremeno listu distroa za stare računare. :) Postaviću to negde pa bolje prelistaj. Nije Basic neko rešenje. Ali što da ne, ako hoćeš da se igraš s time, probaj. :)

Btw, Slack 4.0 uključuje i cfdisk, a na toj mašini bi verovatno radili i noviji Slakovi. :) Mislim da sam ranije čitao o Slacku 10.x na PI. ;)


Post Reply

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest