Programski jezik Perl

[Bl00daXe offline]

Perl je slobodni, nezavisni od platforme i interpretirani programski jezik kojeg je razvio amerikanac Leri Vol 1987. godine. Nastao je kao sinteza programskog jezika C, nekih komandi operativnog sistema juniks i drugih elemenata.

Skraćenica PERL potiče od Practical Extraction and Report Language koja precizno objašnjava najjače osobine perla - Practical za praktičnost tj. brže pisanje programa nego u programskom jeziku C, Extraction za izdvajanje i analizu datoteka i podataka, Report za generisanje izlaznih podataka i Language za programski jezik - iako ga neki svrstavaju samo u grupu skript-jezika i time neopravdano omalovažavaju.

[ivanp84]

Vidim neki zastoj ovde... Perl je odličan skript jezik. Veoma brz i pouzdan, „quick and dirty“. I zaista je takav, početkom ove 2010. sam sređivao neke moje programe iz perioda 2000-2003, mahom Perl i bash skripte za trčanje kroz PDB (Protein Data Bank) datoteke i ekstahovanje svega i svačega. Znači mnogo grep poziva  :rolleyes: Sam Bog će znati kako sam ja napisao te Perl skripte, veoma teško sam pratio logiku algoritma, a if grananja do besvesti izgledaju besmisleno... ali to je Perl, tj. to je logika koju Leri Val i drugari dosledno prate još od najranijeg Perla. Programiraš brzo, rešavaš problem ad hoc i to je to. Eh, da, Leri je inače izmislio naziv Perl tokom nekog religijskog tripa, akronim je kasnije iskovan, bar tako on kaže Nemam mnogo iskustva sa CGI skriptama, ali ono malo što sam radio bilo je bar 80% Perl, 18% PHP i ajde neka ostane 2% za Python. Hoću ovde da napomenem da bez obzira na rastuću popularnost Python -a, Perl je i dalje obavezan programski jezik u bioinformatici.
Perl 6 je još uvek u fazi testiranja, nova logika bazirana na Parrot mašini donosi Perl-u mnoga unapređenja mahom preuzeta iz Haskell logike.
I za kraj evo jednog svežijeg Perl skripta. Napisao sam ga negde krajem februara ove 2010, a programčić radi obradu kolekcije jpeg datoteka (skeniranih ili fotografisanih) i njihovo slaganje u jednu PDF datoteku, tj. pravljenje e-knjige na osnovu skeniranog/fotografisanog materijala. Skript mi je veoma pomogao u digitalizaciji nekih prezentacija koje sam dobio u papirnoj formi. Evo linka sa mog bloga, pa koga zanima neka pročita  ;)

http://metabolizam.wordpress.com/2010/0 ... -datoteku/

[dukenukem5d]

kako utiče perl na grejanje računara ,jer
znam da python i java utiču (oni ih zovu higher level script languages )
jer puno imaju poziva i grananja , i onda CPU ne može da uđe u ono štedljivo stanja , na primer

http://www.lesswatts.org/documentation/ ... -features/

(a sada su pune dustribucije sa pythonom i javom )

Beware of high level languages High level languages are convenient tools to achieve results quickly and often have features to do complex things with minimal effort. However, be aware that some of these contructs are hard to implement and sometimes the runtime environment that implements the high level language does so using polling at a high frequency. When using high level languages such as Java*, Visual C#*, Python*, and Ruby, check the end result and try to avoid some of the more complex threading primitives. In addition, where you have a choice of runtime environment provider, evaluate different alternatives and versions.

[ivanp84 Poznata ličnost offline]

To su minorna zagrevanja na modernim procesorima. Sećam se naše Galaksije koja je morala da isključi grafički mod, da bi Z80 procesor mogao da proračuna neki kompleksniji izraz  :D  Programiranje u C-u je zamorno i prilično neupotrebljivo kada se razvijaju veliki programi za ličnu upotrebu, usled nedostatka OO koncepta, kompajliranja, te prilično zjb. debagovanja gdb -om. Brzina u C programu dolazi do izražaja samo ako se koriste funkcije veoma niskog nivoa, npr. za IO to bi bile funkcije iz ioctl.h i unistd.h. Ako je Perl program sporiji 0.2 sekunde od C analoga, a pritom Perl program ima 5 linija programskog koda,a C program 50 linija, ja tu ne razmišljam mnogo  :) Sa druge strane C++ donosi izvesna OO unapređenja, ali OO koncept C++ -a nije dovoljno intuitivan kao kod Java -e, ili Ruby -a. Naravno, ja sve ovo govorim iz perspektive korisnika koji ne programira svakodnevno. Ja koristim Perl, Python, Bash i Zsh skripte najčešće da automartizujem neku radnju koja smara kada se radi ručno, npr. traženje neke sličnosti između mojh eksperimentalnih podataka i neke baze podataka na internetu, ... Za mene je računar i dalje samo malo ozbiljnija računaljka, ali volim da programiram tu računaljku  :) Dokaz je i to što ja i dalje radim na PIII konfiguraciji, evo već deset godina mi je sasvim ok i tek sada razmišljam o nabavci novog računara. nisam baš neki tehnomanijak  :rolleyes:
Na kraju bih želeo da napomenem da su mnogi superkompjuterski kompajleri napisani u Haskell -u. Da, ni manje ni više, nego u tom supersporom interpretativnom jeziku. Razlog je velika fleksibilnost i veoma mala verovatnoća za nastajanje baga. Takođe sam pre izvesnog vremena pričao sa nekim kolegama iz Francuske koji su razvili kompajler u Prolog -u za jezik jako sličam C-u za programiranje PIC mikrokontrolera. Rezultat je impozantan i dobijeni kod na PIC -u je tukao čak i Microchip -ov kompajler.